Sasvim neočekivano, ali tiho i postojano, grad je počeo da tone. Razume se, on nije tonuo svuda podjednako, niti u svim svojim delovima. Bilo je to podzemno i podmuklo razaranje, kome se nije mogao sagledati kraj. Počinjalo je obično time što se vrata ili prozori nisu mogli zatvoriti, pojavljivale su se pukotine, otpadao je kreč i malter. „Uveče smo zatvorili […]
Predgradja našeg grada nisu nam bila uvek lako dostupna, naročito ako u njima nemamo prijatelje ni rodjake. Čine nam se beskrajno udaljena i nepoznata. Kad se predje drveni most na Jali, ispod Kulovića kuće ili iznad Vatrogasnog Doma, ulicom duž Jale, na levu stranu kreće se uz brdo gde počinje Goli Brijeg, dok se na desnu stranu ulica produžava niz […]
Milka Žicina, Reportaže (Beograd: Rad, 1950), pp. 53-75. The Serbian text will be published at the end of October.