ODISEJA

ODISEJA

Dotle zàprećēm kolac pod pepeo gusti, pod njime
Da se ugrije brzo, i drugove hrabriti stanem
Te im govorit, da ne bi uzmaknuo ȍd strā ni jedan.
A kad se maslinov kolac zapaliti šćaše u ognju,
Ako je i bio zelen, i strašno kada se usja,
Onda ga bliže iz ognja izvučem, a drugovi moji
Okolo stanu, i bôg nas slobodom nadahne veljom.
Oni maslinov kolac oštrljatī uzmu iz ognja,
Pa ga u oko njemu zabodu, a ja se ozgo
Uprem i kócem zavrtim, ko gredu da tkogod lađènū
Stane bušiti svrdlom, a drugi remenom ozdo
S obje zaokruže strane, i jednako vrti se svrdlo:
Tako u oko onom zavŕtīmo usjali šiljak,
Kolac se kreće, a krvca potèčē topla po njèmu.
Jara Kiklopu kanje i obrve paliti stane,
Zjenica gorjeti počne, a žilice pište od ognja.

 

Prevod: Tomo Maretić

Creative Commons License
The preceding text is copyright of the author and/or translator and is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.