Jesen stiže, dunjo moja, jesen rana

Jesen stiže, dunjo moja, jesena rana
Od jeseni do jeseni,
Svo se selo već izženi;
Dunjo moja, bježi k meni,
Za mila jarana…

Svake noći, dunjo moja, svakog dana,
Brojim sate, mislim na te!
Dunjo moja, umrijeh za te!
Budi moja, blago meni!
Ne varaj jarana!

Mladost prođe, dunjo moja,
mladost rana
Ja te, dušo, željan ostah
Čekanja je bilo dosta,
Bježi meni o jeseni,
Ne varaj jarana!

Zbirka sevdalinki. 1950 rukopis u Bošnjačkom Institutu (from an unpublished manuscript of sevdalinke from the Bošniak Institute, Sarajevo, Bosnia-Hercegovina)

Ah, moj dragi, u zelenoj travi

Ah, moj dragi, u zelenoj travi,
Noslaću ti kahvu po beharu,
Ne bi li me u kahvi popio!
Ja sam mlada šećer u fildžanu
Ne bi l’ mene u kahvi popio,
Ne bi li ti na srdašce pala!
(Gajret 1929: 172)

Stade se cv'jeće rosom kititi

Stade se cv'jeće rosom kititi,
stade se biser zlatom nizati,
stade se srma srmom srmiti,
stadoše momci cure prositi.

Samo ja nemam nigdje nikoga,
samo ja nemam azgin dilbera,
samo ja tužna tugu tugujem,
samo ja ničem se ne radujem.

Gledam ja goluba, golubicu,
gledam ja lastu i lastavicu,
gledam ja jedno drugo cjeluju,
gledam ja životu se raduju.

Nikad me nije niko volio,
nikad me nije niko ljubio,
nikada nisam zorom zorila,
nikada nisam sevdah vodila.

Dadoše mene mladu za stara,
dadoše mene starcu zbog para,
da mu ja mlada kuću redujem,
da mu ja sijedu bradu milujem.

Žero, Muhamed. Sevdah Bošnjaka: 430 sevdalinki sa notnim zapisom. Sarajevo: Liljan, 1995:352.

The preceding text is copyright of the author and/or translator and is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License.